Šta sve treba da znate o porezu na platu i dohodak u Njemačkoj– Lohnsteuer & Einkommensteuer

Porez na platu i dohodak – Lohn- vs. Einkommensteuer

Pitanje koje sam često čuo da je da li je porez na platu i porez na dohodak isto? Odgovor je i jeste i nije. Zbog toga postoje dva različita termina. Lohnsteuer [Lon-štojer] je porez na platu. Lohn je u prevodu plata i Lohnsteuer se odnosi se isključivo na platu koji zaposleni dobija od poslodavca. Sa druge strane, Einkommensteuer [Ajn-komen-štojer] je porez na dohodak. Einkommen znači dohodak, primanja, prihod i predstavlja kolektivno ime za sve vrste zarada. Dakle, Lohnsteuer je specijalna vrsta Einkommensteuer-a. Ukoliko je vaš izvor prihoda isključivo plata, onda je Einkommensteuer uključuje zapravo samo Lohnsteuer. Ukoliko zarađujete na još neke načine, onda na te prihode plaćate Einkommensteuer. Primjera radi, ukoliko zarađujete na berzi onda plaćate još jednu specijalnu vrstu poreza na dohodak i to Kapitalertragsteuer [Kapital-ertrag-štojer] odnosno porez na kapitalnu dobit.

Pored gore spomenutih Lohnsteuer i Kapitalertragsteuer, porez na dohodak uključuje još dvije specijalne vrste poreza: Bauabzugsteuer [Bau-abcug-štojer] i Aufsichtsratsteuer [Auf-sihtc-rat-štojer]. Aufsichtsratsteuer se odnosi na primanja ukoliko ste zaposleni u nekom nadzornom odboru, dok Bauabzugsteuer ima cilj da minimalizuje ilegalne radnje u građevinskoj industriji. Ove dvije vrste poreza su za veliki većinu rezidenta Njemačke apsolutne nepoznanice i ukoliko neka osoba ima dodirnih tačaka sa njima, pretpostavljam da imaju svog poreskog savetnika.

Elem, da se vratimo na temu. Porez na dohodak je jedan od najbitnijih izvora finansija države Njemačke. Porez na dohodak pripada grupi zajedničkih poreza tj. Gemeinschaftssteuer [Gemajn-šafts-štojer] što znači da se ubrani porez dijeli između republike, pokrajina i okruga. Polovina ubranog poreza na dohodak ide republici, a pola pokrajinama. Pritom, svaka pokrajina za sebe zakonski odlučuje koliko procenta ostaje pokrajinskoj vladi, a koliko novca ide okruzima, opštinama i ostalim jedinicama.

Kako zaposleni plaćaju porez na platu

U Njemačkoj su poslodavci po zakonu obavezni da se brinu o vašem porezu na platu i udjelu o doprinosima (penziono i zdravstveno osiguranje, doprinos za nezaposlene, itd.). Shodno tome, od vaše bruto plate poslodavci zadržavaju jedan dio i zajedno sa njihovim udjelom uplaćuju novac na odgovarajuće račune, a vama isplaćuju neto platu (za razliku od Amerike gdje zaposleni moraju sami da se brinu o porezu i doprinosima, prim. out.). Prema tome, svaki mjesec vaš poslodavac zadržava dio bruto plate i uplaćuje vaš porez na platu tj. Lohnsteuer direktno odgovarajućoj kancelariji poreske uprave odnosno Finazamt-u [Financ-amt]. Svota novca koju poslodavac uplaćuje računa se paušalno na osnovu bruto plate koja stoji u vašem ugovoru.

Njemački zakon klasifikuje sedam oporezivih izvora dohotka

Njemački zakon o porezu na dohodak klasifikuje sedam izvora prihoda koji su podložni porezu. To su:
Prihodi od poljoprivrede i šumarstva odnosno Einkünfte aus Land- und Forstwirtschaft  [Ajn-kuenfte aus land und forst virt-šaft]
Ovdje spadaju prihodi koje ostvarujete iz sistemskog korištenja zemljišta za proizvodnju biljaka, uzgoj životinja i povezanih proizvoda. Primjera radi, to su prihodi iz vinogradarstva, stočarstva, prihodi od lova i slično.
Prihodi iz komercijalnog rada odnosno Einkünfte aus Gewerbebetrieb  [Ajn-kuenfte aus geverbe-betrib]
Ovdje spadaju prihodi koji ste ostvarili iz svog komercijalnog rada. Da bi komercijalni rad bio legalan, treba da registrujete svoje malo preduzeće odnosno Gewerbe [Geverbe]. U ovo grupu spadaju uglavno zanatlije kao i prihodi iz privremenog zakupa imovine, trgovačkih djelatnosti i slično. U ovo grupu mogu spadati i prihodi ljudi koji se na Balkanu nazivaju frilenseri tj. freelancer.
Prihodi iz samostalne djelatnosti odnosno Einkünfte aus selbständiger Arbeit [Ajn-kuenfte aus zelbst-štendiger arbajt]
Prihodi iz samostalne djelatnosti je isto na neki način slično frilenserima. U ovo grupu spadaju po najviše ljekari, medicinski radnici, arhitekti, knjigovođe, novinari i advokati.
Prihodi iz nesamostalne djelatnosti odnosno Einkünfte aus nichtselbständiger Arbeit [Ajn-kuenfte aus niht-zelbst-štendiger arbajt]
Prihodi iz nesamostalne djelatnosti odnosno prihodi od zaposlenja su najčešći izvor prihoda u Njemačkoj. U ovu grupu spadaju radnici koji rade u privatnom i državnom sektoru i za to primaju platu. Za ovu vrstu prihoda plaćete porez na platu odnosno Lohnsteuer.
Prihodi od kapitala odnosno Einkünfte aus Kapitalvermögen [Ajn-kuenfte aus kapital-fermoegen]
Prihodi od kapitala uključuje prihode poput kamate (npr. zbog štednog računa), dobitka na akcijama, dividendama, obveznicama, investicionim fondovima slično. Za ovu vrstu prihoda plaćete Kapitalertragsteuer odnosno porez na kapitalnu dobit.
Prihodi iz izdvanja nepokretnosti (stanovi, kuće, lokali, itd. ) odnosno Einkünfte aus Vermietung und Verpachtung [Ajn-kuenfte aus fer-mitung und fer-pahtung]
Prihod koji se ostvaruje iznajmljivanjem zemljišta i nekretnia je takođe podložan porezu na dohodak. Suma koja se oporezuje je suma koju ste prihodavali minus svi povezani troškovi poput rate za kredit, kamata na kredit i slično.
Ostali prihodi u smislu paragrafa 22 odnosno sonstige Einkünfte im Sinne § 22
Ostali prihodi je malo rastegljiv termin i može uključivati mnogo toga. Primjera radi, ovdje mogu spadati  penzije, prihodi iz privatnih osiguranja, privatne penzije i ostali prihodi koji se ponavljaju.

Ovih sedam izvora oporezivog prihoda se grupiše u dve kategorije: Gewinneinkünfte [Gevin-ajn-kuenfte] i Überschusseinkünfte [Ueber-šus-ajn-kuefnte].
Gewinneinkünfte odnosno prihod iz dobiti predstavljaju ciljano zarađeni profit . Sa druge strane, Überschusseinkünfte odnosno višak prihoda predstavlja dohodak ostvaren kao  ciljani prihod. U slici ispod možete vidi pregledno sve vrste prihoda.

Neoporezivi dohodak – Grundfreibetrag

U Njemačkoj je progresivan porez odnosno što više zarađujete, to viši porez plaćate. Visina poreza se kreće od 14% do 45%, a oporezuje se tek ukoliko ste zaradili više od 9.000 € godišnje u jednoj kalendarskoj godini. Napomena: ova svota novca se mijenja svake godine. Primjera radi, 2010. je iznosila 8.004 € . Ta suma od 9.000 € se zvanično zove Steuerfreibetrag, Grundfreibetrag ili samo Freibetrag [Fraj-betrag] i predstavlja iznos koji se ne oporezuje. To je iznos koji je država Njemačka procijenila da je je jednoj osobi potrebno da bi preživjela godinu dana tzv. egzistencijalni minimum odnosno Existenzminimum [Eksistenc-minimum]. Svako ko zaradi više od Grundfreibetrag-a plaća porez od 14% pa naviše u zavisnosti od mnogih faktora.

Bitno je napomenuti da iznos Freibetrag-a nije isti za sve osobe! Pre svega razlikuje se od Steuerklasse [Štojer-klase] odnosno poreske grupe kojoj pripadate. Kojoj poreskog grupi pripadate opet zavisi od Vašeg bračnog stanja, da li imate dece i u kakvoj situaciji je Vaš bračni partner ukoliko ga imate. Primera radi, Grundfreibetrag samohrane majke ili oca je viši za nekoliko stotina eura.

• Kojoj poreznoj klasi u Njemačkoj pripadate i kako ih promijeniti možete pogledati ovdje…

Pored Grundfreibetrag-a koji imaju svi rezidenti Njemačke, postoje i ostale vrste dohotka koji se ne oporezuju. Primjera radi, Kinderfreibetrag [Kinder-fraj-betrag] ukoliko imate djece, Erziehungsfreibetrag [Er-ciungs–fraj-betrag] ukoliko djeci plaćate školovanje, itd.

Početna, maksimalna i poreska stopa za bogate – Steuersatz

U ovom tekstu se fokusiramo na Einkommensteuer samo sa izvorom prihoda od plate. Dakle, fokus je kako se dolazi do stope operezivanja poreza na platu odnosno Lohnsteuersatz  [Lon-štojer-zac]. Iako je princip isti ukoliko imate više izvora prihoda, fokusiraćemo se samo na Lohnsteuersatz iz dva razloga. Prvi, radi jednostavnosti. Drugi, ovaj slučaj je najčešći kako među Nemcima, tako i među čitaocima bloga.

Stopa operezivanja odnosno Steuersatz [Štojer-zac] je progresivna što znači da što više zarađujete, to je stopa viša. Primera radi, ukoliko ste zaradili manje od 9.000 € odnosno ispod Grundfreibetrag-a, onda ne plaćate porez. Ukoliko ste zaradili 9.001 €, onda na taj 1 € plaćate Eingangssteuerssatz [Ajng-gangs-štojer-zac] odnosno početnu poresku stopu u visini od 14%. Da li je tačno 9.001 € ili neka viša suma zavisi od vaših ličnih Freibetrag-ova koji zavise od vaše poreske grupe koja opet zavisi od vašeg bračnog statusa, da li imate dece i slično. Sa druge strane, ukoliko zarađujete više od 54.950 € godišnje, onda će vaš porez na platu biti Spitzensteuerssatz [Špicen-štojer-zac] odnosno maksimalna poreska stopa koja iznosi 42%. Na kraju, ukoliko zarađujete više od 260.533 € godišnje onda plaćate Reichensteuersatz [Rajhen-štojer-zac] odnosno poresku stopu za bogate koja iznosi 45%. Pored ova tri termina, bitan je i Durchschnittssteuersatz [Durh-šnitc-štojer-zac] odnosno vaša individualna poreska stopa koja pokazuje koji procenat vaše godišnje plate treba da date na porez. Na kraju, bitno je još definisati Grenzsteuersatz [Grenc-štojer-zac] koji pokazuje poresku stopu za akumuliranu platu kao i koliki bi nam porez bio u slučaju povišice. Na osnovu ove stope, možemo utvrditi Durchschnittssteuersatz. Primer za Grenzsteuersatz će biti u sledećoj sekciji.

Dakle, ima pet bitnih termina koje treba upamtiti:

• Eingangssteuerssatz [Ajn-gangs-štojer-zac] je početna poresksa stopa i iznosi 14%. Dakle, donja granica.
• Spitzensteuerssatz [Špicen-štojer-zac] je maksimalna poreska stopa i iznosi 42%. Dakle, gornja granica.
• Reichensteuersatz [Rajhen-štojer-zac] je poreska stopa za bogate i iznosi 45 %. Spadate u bogate ukoliko je godišnja bruto zarada viša od 260 hiljada € godišnje. Napomena: ova suma novca kao i ostale brojke u tekstu se menjanju često.
• Durchschnittssteuersatz [Durh-šnitc-štojer-zac] je vaša individualna poreska stopa koja pokazuje koji procenat vaših prihoda treba da se uplati poreskoj upravi.
• Grenzsteuersatz [Grenc-štojer-zac] pokazuje poresku stopu za mesečnu platu na osnovu trenutne akumulirane plate kao i najvišu poresku stopu koju ćete platiti tj. vaš ličnu maksimalu poresku stopu Spitzensteuerssatz.

Kako se računa poreska stopa na platu – Grenzsteuersatz& Durchschnittssteuersatz

Na crtežu ispod ucrtana je kriva Grenzsteuersatz-a. Na y osi se vidi visina poreske stope, dok se na x osi vidi godišnji bruto dohodak u hiljadama evra. Kriva je podeljna u pet zona odnosno u Zone [Cone]. Svaka od ovih zona ima svoje ime i opseg vrednosti. Napomena: ove vrednosti se menjaju skoro svake godine. U primeru su navedeni iznosi za 2018. godinu.

• Zone 1 ili Nullzone [Nul-cone] odnosno nulta zona sa dohotkom [ 0 – 9.000 €]
• Zone 2 ili untere Progressionszone [untere progesion-cone] odnosno niža zona progresije sa dohotkom [ 9.000 – 13.996 €]
• Zone 3 ili mittlere Progressionszone [mitlere progesion-cone] odnosno srednja zona progresije sa dohotkom [ 13.997 – 54.949 €]
• Zone 4 ili obere Progressionszone [obere progesion-cone] odnosno viša zona progresije sa dohotkom [ 54.950 – 260.532 €]
• Zone 5 ili Proportionalzone [proporcional-cone] odnosno proporcionalna zona sa dohotkom [ 260.533 – ∞ €]

Na osnovu gore nacrtane krive se računa Vaša lična poreska stopa odnosno Durchschnittssteuersatz. Kažimo da imate godišnju platu od 36.000 € bruto godišnje odnosno 3.000 € bruto mesečno. Sledeća tabela pokazuje kako bi se poreski namet na platu razlikovao od meseca do mesaca ukoliko ne bi bilo Durchschnittssteuersatz. Poreska stopa koja je uzeta u obzir u četvrtoj koloni se može pročitati sa gornjeg grafikona. U ovom primeru, radi lakšeg računanja, nisu uzete egzatne poreske stope. Takođe, u petoj koloni izuzeti su doprinosi radi lakšeg računanja. U stvarom životu je neto plata manja jer se još odbijaju doprinosi odnosno zdravstveno osiguranje, penziono osiguranje i drugo.

Mesec	Ukupni bruto dohodak (plata)	Mesečna bruto plata	Porez na platu	Bruto plata bez poreza
1.	3.000 €	3.000 €	3.000 * 0 % = 0 €	3.000 €
2.	6.000 €	3.000 €	3.000 * 0 % = 0 €	3.000 €
3.	9.000 €	3.000 €	3.000 * 0 % = 0 €	3.000 €
4.	12.000 €	3.000 €	3.000 * 20 % = 600 €	2.400 €
5.	15.000 €	3.000 €	3.000 * 25 % = 750 €	2.250 €
6.	18.000 €	3.000 €	3.000 * 26 % = 780 €	2.200 €
7.	21.000 €	3.000 €	3.000 * 27 % = 810 €	2.190 €
8.	24.000 €	3.000 €	3.000 * 28 % = 840 €	2.160 €
9.	27.000 €	3.000 €	3.000 * 29 % = 870 €	2.130 €
10.	30.000 €	3.000 €	3.000 * 30 % = 900 €	2.100 €
11	33.000 €	3.000 €	3.000 * 32 % = 960 €	2.040 €
12.	36.000 €	3.000 €	3.000 * 34 % = 1.020 €	1.980 €
Zbir	/	/	7.530 €	28.470 €

Napomena: poreska stopa korištena u četvrtoj koloni nije tačna poreska stopa koja se za sumu iz druge kolone može pročitati sa gornjeg grafikona. Uzete su zaokružene poreske stope radi lakšeg računanja i objašnjenja kako sistem funkcioniše.

• Kolike su plate u Njemačkoj?

Iz gornje tablice možemo videti ukoliko bi vam plata bila oporezivana odgovarajućim Grenzsteuersatz-om. Prva tri meseca ne bi platili porez uopšte jer su vam ukupni prihodi ispod Grundfreibetrag granice. Međutim, za svaki sledeći mjesec plaćali biste porez na platu stim da bi svaki sledeći mesec porez bio veći (jer su vam sveukupna primanja viša) i time bi iz meseca u mesec dobijali nižu platu. Primera radi, u januaru bi dobili ceo iznos od 3.000 €, dok bi u decembru dobili samo 1.980 €. Napomena: na ovu sumu treba odbiti doprinose koji su ovde izostavljeni radi lakšeg računanja. Da bi se ova situacija sprečila tj. da ne bi svaki sledeći mesec dobijali manju neto platu, računa se vaš individualna poreska stopa odnosno Durchschnittssteuersatz što u prevodu znači prosečna poreska stopa. Dakle, cilj je da se celokupni porez na platu (7.530 €) jednako raspodeli po mesecima. Ova suma se na nemačkom naziva Steuerbetrag (StB) [Štojer-betrag] . Za ovaj primer to je otprilike 20,92 % odnosno 7.530 / 36.000 ≈  20,92 %. To znači da bi svaki mesec plaćali 627,5 € poreza na platu umesto dosadašnjeg slučaja gde negde uopšte ne platite (januar, februar i mart), a negde platite 1.020 €.

U stvarnom životu porez na platu koji treba da platite se ne računa peške kao u prethodnom primeru jer već postoje izvedene matematičke formule za svaku od gore navedenih zona. U našem primeru godišnji oporezivi dohodak od 36.000 € spada u treću zonu čija formula po zakonu (§ 32a I 4 EStG) glasi:

• ESt:  (220,13 × Z + 2.397) × Z + 948,49
• Gde je Z = (zvE – 13.996) / 10.000

ESt je skraćenica za Einkomstensteuer, dok je zvE skraćenica za zu versteuernde Einkommen [cu fer-štojendes ajn-komen] odnosno oporezivi dohodak. Dakle, Z je (36.000 – 13.996)/10.000 = 2,2004, a porez na dohodak iznosi:  (220,12 * 2,2004 + 2.397) * 2,2004 + 948,49 = 7288.62 € odnosno 607,38 € mesečno. Na osnovu ove sume možemo izračunati Durchschnittssteuersatz: 7288.62/36.000 ≈ 20,25%. Da zaključimo: osoba koja godišnje zarađuje 36.000 € godišnje plaća 20,25% porez na platu.

Pored Grenzsteuersatz, možemo ucrtati i Durchschnittssteuersatz krivu.

Paušalno preplaćivanje poreza na dohodak

U dosadašnjim primerima godišnja bruto plata je automatski izjednačavana sa oporezivim dohotkom odnosno zu versteuernde Einkommen (zvE ) [cu fer-štojendes ajn-komen]. U stvarnom životu zvE odnosno oporezivi dohodak je manji. Oporezivi dohodak se računa sledećom formulom:

• zvE = oporezivi dohodak – troškovi koji smanjuju poreski namet

Dakle, zvE se računa kao razlika između 1) zbira oporezivih dohotka i 2) troškova koji smanjuju poreski namet. U slučaju da “samo” radite, zbir oporezivih dohotka je Vaša godišnja bruto plata. U Vaše ime poslodavac uplaćuje paušalno porez na platu po računici objašnjenoj prethodno u tekstu. Informacija koja fali u jednačini su troškovi koji smanjuju poreski namet. Finanzamt odnosno poreska uprava (PU) ne zna apsolutna ništa o vašim troškovima i ako im ne javite, onda vaša godišnja bruto plata ostaje oporezivi poreski dohodak. Time im poklanjate novac.

Sa druge strane, nećete verovati koje sve troškove smete zavesti. Počešvi od troškova odlaska na posao, odeće i obuće za posao, slanja para u domovinu da pomognete svojima, troškovi za radnu sobu, troškovi za lekove i mnogo toga još. Mnoge od troškova možete navesti paušalno i ne morate ih uošte dokazivati. Primera radi, troškove uslovljene primarnin zanimanjem tj. Werbungskosten [Verbungs-kosten] dobijate paušalno 1.000 €.  Ukoliko tvrdite da su ovi troškovi bili viši, onda ćete ih možda morati dokazati. Svoje troškove javljate PU slanjem poreske prijave (poreske deklaracije) tj. Steuererklärung [Štojer-erklerung] na osnovu kojih oni onda umanjuju Vaš oporezivi dohodak. Ostanimo pri primeru da zarađujete 36.000 € i da ste u 2018. godini imali troškove koji umanjuju poreski namet u visini od 4.000 €. Odjednom, Vaš oporezivi dohodak je 32.000 €. Koristeći gore pomenutu formulu vaš Steuerbetrag je 5.977,58 umesto dosadašnjih 7.530 €. Dakle, preplatili ste porez na platu za 1552,42 €. Ovu svotu novca možete dobiti nazad ukoliko predate poresku prijavu. U zavisnosti od bračnog statusa, postoji još neoporezivih dohotka pored Grundfreibetrag. Primera radi, Kinderfreibetrag ukoliko imate dece. Tu sumu novca takođe možete iskoristiti da smanjite svoj poreski namet i dobijete još više novca od PU refundirano.

Poreska prijava i povrat poreza – Steuererklärung

U Nemačkoj važi parola (pre)platite porez na dohodak odnosno platu, pa ćemo se posle raskusurati ukoliko ste platili više. U ogromnom broju slučajeva građani ne podnose poreske prijave jer ne znaju da je to moguće ili ne znaju kako. Time, građani Nemačke državi godišnje poklone skoro 10 milijardi evra! Čak i studenti poklanjaju državi novac jer ne znaju da mogu podneti poreske prijave čak iako nisu zarađivali novac! U proseku građani po godini dobijaju 935 € nazad, a mogli bi i znatno više da čuvaju dokaze za svoje troškove. Lista troškova koja smanjuje poreski namet je ogromna i redovno se dopunjuje. Primera radi, to su troškovi odlaska na posao i nazad, troškovi radne sobe, troškovi selidbe, donacije, troškovi kućne pomoćnice, nove naočare za vid, troškovi slanja para kući svojima i mnogo toga još. Pritom, mnoge troškove dobijate paušalno priznate bez potrebe za dokazivanjem istih. Primera radi, za troškove uslovljenje primarnin zanimanjem tj. Werbungskosten [Verbungs-kosten] dobijate paušalno 1.000 €. Ukoliko tvrdite da su vam troškovi viši, onda morate dostaviti dokaze i to samo u slučaju da poreska uprava (PU) od vas to zatraži. Naravno, što veću sumu potražujete, to je verovatnoća veća da će PU zahtevati relevantne dokaze. Odlična stvar je što se poreska prijava može svojevoljno podneti četiri godine retroaktivno. Dakle, danas u 2018. godini možete podneti poresku prijavu za 2014. godinu. Sa druge strane, studenti mogu podneti poresku prijavu i do sedam godina retroaktivno čak iako nisu radili tokom studija!

Genearlno gledano, porez na platu (pre)plaćujete u napred i u ogromnom broju slučajeva je veoma isplativo podneti poresku prijavu. Pre svega, možete zavesti bar paušalne troškove bez ikakvog dokazivanja. Na blogu ću opširno pisati o povraćaju poreza i kako možete sami podneti zahtev bez ikakvog znanja o porezima i samo sa znanjem Engleskog jezika. Zanimljivo je da studenti mogu dobiti pare od poreza nazad čak iako nisu radili. Ja sam za nekih 55 minuta posla za svoje master studije dobio 3.042,96 € nazad.

Nadam se da sta shvatili kako se računa porez na platu. Ukoliko niste na prvo čitanje, nemojte da vas obeshrabri jer je tema toliko komplikovana da se može i studirati. Većina Njemaca ne poznaju ovu materiju zbog čega nesvjesno poklanja svoj novac državi. Nadam se da ste čitanjem ovog teksta stekli znanje i razumijevanja zašto je potrebno podnositi poreske prijave. Ukoliko jeste, možete se radovati svom novcu 🙂